Iako je u njoj utkana sama srž kreacije bojiš se zakoračiti i prepustit joj se u potpunosti. Prazna je. Naizgled prazna. Ne sadrži ništa. Naizgled ništa. VELIKA PRAZNINA. Ponor. Dubina.

Znaš da si jednom nogom već unutra i to te plaši. Praznina ne nudi ništa. Ne obećava ništa. Ne garantira ništa. Naizgled ništa.

Ali ti znaš što te čeka i što je praznina. Već si tu bila. Već te je jednom duboko prožela. Energija iskonskog stvaranja! Sila nad silama!

U praznini samo plutaš i vrištiš. Od radosti, od strasti, od moći! Praznina je vrištara. Energija bogatog sočnog rubina koja ti oživi sva čula toliko snažno da vrisneš od uzbuđenja i s užitkom joj se predaš! Da ti kompletno ispere um od svega što ti više ne treba. Da zaboraviš. Da odbaciš. Sve staro. Stara znanja. Stare alate. Stare načine. Stare snove. Sve što se nikad realiziralo nije jer ti nije ni trebalo. Ooo da, i da te napuni slatkim užitkom kreiranja nečeg novog, nepoznatog, neočekivanog!

Zato, daj! Uroni! Uskoči! S obje noge zakorači! Briga te što sad ništa ne znaš, a htjela bi znati! Razlog više da još dublje zaroniš! Strgaj tu svoju staru kožu i odbaci ju u jednom potezu! Bez osvrtanja. S užitkom. Briga te! Daj!

Menu