Jednom dijelu sebe se opirem. Prosuđujem ga, osuđujem, nazivam svakakvim imenima. Ne želim ga. Sramim ga se.

Sinoć zamolim Izvor da mi da svoju perspektivu tog dijela mene. Zamolim ga da mi kaže zašto sam ga odabrala.

“Odabrala si ga zbog iskustva… kojemu si sama dala negativan naboj. Sama si ga definirala. A to iskustvo, samo po sebi, ne nosi nikakav naboj, ni pozitivan ni negativan… ono je samo to što jest, iskustvo.

Sve tvoje uloge su samo iskustva… sve je samo igra različitih iskustava čija je svrha da uistinu spoznaš da si Jedno sa svime… da je sve što postoji sadržano i u tebi… da spoznaš Jednost kroz duboko razumijevanje i suosjećanje.” ~ Izvor